Vaše je dete počelo da grize? Ništa neobično. To je jedan od načina na koji dete otkriva svet i izražava svoja osjećanja dok se ne nauči da se izrazi rečima. Ali mogući su i neki drugi razlozi… Šta učiniti ili ne učiniti kada vaše dete ugrize?

Kad dete počne da grize drugu djecu, to dovodi do jakih emocionalnih reakcija kod roditelja i frustracije jer ne postoji čarobno rešenje kojim se to može sprečiti.Ako Vaše dete nekog ugrize, možda se osećate krivi ili zabrinuti da s detetom nešto nije u redu, a možda Vas brine i kako će drugi na to reagovati. Ako neko ugrize Vaše dete, možda ste zabrinuti za sigurnost i dobrobit svog deteta, a možda i ljuti na dete koje ga je ugrizlo i/ili na stručno osoblje vrtića jer nisu Vaše dete zaštitili.

Možda Vas brine kvalitet nadzora dece, pogotovo ako se griženje ponavlja, no to se nažalost može dogoditi vrlo brzo i često sasvim neočekivano, pa to ne znači da deca nemaju odgovarajući nadzor.

Mala deca često grizu i to je zapravo neizbežno kad se nalaze u grupi. Važno je znati da je to normalno ponašanje i najčešće, u tom uzrastu, NE predstavlja znak da s detetom nešto nije u redu, da nešto nije u redu kod kuće, niti da nešto nije u redu sa vrtićem (jaslicama). Ne moraju sva mala deca prolaziti kroz fazu griženja, ali u gotovo svakoj grupi djece od 1 do 3 godine starosti naći će se poneko dete koje grize. Mala deca imitiraju drugu decu pa ako jedno dete počne da grize, vrlo je moguće da će i druga deca početi da grizu.

Zašto deca grizu?

1. Deca mlađa od 3 godine slabo razumeju kako njihovo ponašanje utiče na druge (ne razumeju da ugriz boli, pa čak i onda kada ugrizeno dete ili odrasla osoba burno reagiraju na ugriz)

2. Druga sposobnost koju deca tek počinju dasticu  je samokontrola (zato deca ponekad budu impulsivna-ne znaju da se zaustave i učine ono nešto za što znaju da se ne odobrava; mogu da ugrizu drugo dete samo zato što je u blizini ili kako bi izazvalo zanimljivu reakciju)

3. Veće bebe i mala deca su još uvie orjentisana na oralno iskustvo

4. Mala deca mogu da grizu kako bi izrazila svoju frustraciju  (kada su umorni ili bolesni, ne smeju učiniti ili dobiti nešto što žele; moraju s nekim nešto deliti ili se izmjenjivati; moraju predugo čekati; ne mogu izraziti što žele, trebaju ili osjećaju; kada su zatvoreni u premalom prostoru i / ili su okruženi s previše druge dece; kad su stavljeni pod pritisak da se prilagode; kad im druga deca smetaju)

5. Deca mogu da grizu i radi dosade (to je uspešan način za izazivanje tuđe reakcije, zar ne?)

6. Dete može da grize i zbog nedostatka pažnje

7. Dete može da grize i zbog prevelikog uzbuđenja ili preterane stimulacije

8. Ponekad dete grize jednostavno zato što mu rastu zubi pa mu prija ako nešto ugrize

Šta možemo preduzeti kad dete grize?

1. Naučiti dete koje je ponašanje prihvatljivo, a koje nije.

(Ohrabrite dete kada se druži i komunicira na pozitivan način; nakon ugriza, detetovim rečnikom, tonom i načinom objasnite da nije prihvatljivo nekoga uda grize.)

Maloj deci treba pomoć da prestanu a ne da ih se smatra „lošom“ decom.

2. Dobro poznavanje deteta i predviđanje u kojim situacijama bi moglo doći do ugriza može u velikoj mjeri pomoći; i tada ga pojačano nadzirite kako bi se ugriz sprečio. (Ukoliko se uoči neki konflikt među decom, pomognite razrešiti sukob prije nego što i dođe do ugriza)

3. Kada dođe do ugriza, decu odvojite, utešite ugrizeno dete i pružite mu prvu pomoć ukoliko je potrebno; zavisno o starosti i sposobnosti da razume, dete koje je ugrizlo se udalji, jasno, glasno i jednostavnim rečnikom mu se objasni: „Ugriz boli. Ne smeš da grizeš. Mi ne grizemo. Mi grlimo, ljubimo.“

4. Niko ne sme zauzvrat grize dete. To boli i šalje zbunjujuću poruku. Odrasli nikada ne bi smeli da grizu dete, ni u igri ni nežno jer dete ne razume razliku između ugriza „u igri“ i „bolnog ugriza“.