Sve je aktualnija i prisutnija zabrinutost od strane stručnjaka zbog uticaja koji gledanje crtanih filmova ima na decu, primarno misleći pri tome na agresivnost kod dece.

Navedena tematika najzastupljenija je upravo u  krugovima vrtića, s obzirom da su deca tih godina „najveći fanovi crtanih filmova“a istovremeno su i vrlo podložni uticajima okoline.

Zbog čega je ova tema sve prisutnija? Vjeruje se da postoji više razloga. Za početak, nove generacije i način življenja donose neke nove izazove (da ne kažem probleme).

Pre 50 godina nije ni bilo tolike prisutnosti tv-a, a kamoli crtanih filmova. Uticaj medija na usmeravanje svijesti široke mase nije bila u toj mjeri zastupljena i snažna. Djeca su se više igrala napolju, osmišljavala razne igre a u kući su boravila samo kad vreme ne dozvoljava suprotno. Fizički posao je bio prisutniji, a čini mi se i da su porodice (svi članovi) bili uključeniji upravo u te aktivnosti.

U drugu ruku, crtani filmovi pre 10, 20 godina kao da su bili nekog drugog karaktera. Uprkos jasnoj razlici između dobrih i loših likova, agresivnost je bila znatno manje prisutna u crtanim filmovima, kao i sam rivalitet između likova.

Danas je vrlo naglašen faktor izgleda, moći i uspeha, a „dobri junak“ može koristiti jednako agresivne metode kao i „zli junak“, jer je on „dobar i snažan“.

Prilikom gledanja crtanih filmova, deca bivaju bombardovana reklamama. A koje reklame se vrte u to vreme?- Reklame za brzu hranu i igračke. Slučajnost?
Kukati jer je „nekad bilo bolje/lakše/normalnije“ ne donosi nam nista produktivno, a uostalom – svako vreme ima svoje i pozitivne i negativne strane. U svakom slučaju, televizija kao takva postaje vrlo značajan faktor u „vaspitanju“ naše dece. Cilj ovog letka jest da prikažemo sebi samima koliko je taj uticaj jak a potom jasnije sagledamo kako se u datoj situaciji ponašati.

Negativni uticaj gledanja tv-a/crtanih filmova je primarno vezan za razvojne godine deteta.
Dete do 2 godine ne bi uopšte trebalo/smelo da gledateleviziju, jer u tim godinama ono nije sposobno percipirati smisao prikazanog sadržaja, a da ne govorimo o tome da u toj dobi dete nije sposobno razlikovati realitet od televizijskog sadržaja.

Djeca su u predškolskoj dobi iznimno sklona imitaciji i učenju prema modelu, što znači da dete iznimno dobro „prekopira“ ponašanje osoba/likova u njegovoj sredini koji su njemu značajni. Ono što je pri tome važno jest da ono to čini nekritički, što je posve normalno s obzirom na njegovu predškolsku dob. No, zamka jest u tome da ono upija ono što mu je ponuđeno, a uloga odraslog jest da mu „filtrira“ kvalitetu sadržaja koja će doći i do djeteta.

Takođe, u ovoj dobi deca nisu sposobna procijeniti namjeru nekog ponašanja. Naime, ponašanje se smješta u kategoriju- dobro/loše pa su pravila vrlo važna. Takav nivo razmišljanja otežava detetu selektivnost i kritiku u kontekstu uviđanja razlika između dobrih i loših postupaka/likova.

Logična posljedica višesatnog gledanja tv-a dnevno jest manjak utroška energije i kalorija, a samim time i sve češću temu gojaznosti kod dece. Deca nam postaju sve deblja, motorički nespretna, siromašnog vokabulara i poteškoća u verbalnom izražavanju. Zbog čega? Iako imaju priliku da čuju širok raspon reči, ukoliko nemaju priliku u živom govoru izvežbati/koristiti iste, dete biva zakinuto za veoma važan aspekt svog razvoja.

Mašta? Dok smo pre morali dobro dapromislimo i izmislimo  kako od komada drveta i jednog eksera osmisliti igračku za celi dan, danas deci bivaju servirane i igračke i sadržaji za animaciju; iako dete tako razvija svoje kognitivne kapacitete, da ne kažemo „vijuge u glavi“, ono nažalost nema priliku da koristi i razvija sopstvenu maštu.

Kako možemo smanjiti negativni uticaj tv-a na naše dete?

•    Ograničite vreme gledanja televizije i ne odstupajte od toga.

•    Ne držite televizor u dečijoj sobi.

•    Ne gledajte crtane filmove rano ujutro niti uveče pre spavanja.

•    Komentarišite sa detetom sadržaj koji gleda na televiziji.

•    Isključite televizor za vrijeme obroka/ nemojte jesti ispred tv-a.

•    Budite dobar primer tako što ćete i sami regulisati vlastito gledanje televizije.

•    Umesto da tv bude stalno upaljen, radije organizujte zajedničko gledanje. Snimajte korisne, zabavne i edukativne programe.

•    Redovno odlazite s detetom u prirodu/park. Predložite svom detetu bavljenje i drugim aktivnostima.